Потребе у одређеним кадровима привреде у послератном периоду могла је задовољити једино опште-образовна средња школа, а таква је била Гимназија.
Историјат ове школе имао је три фазе:

1. ФАЗА: Период од 1950 до 1959 године

Друго по редоследу настајање средњих школа била је виша Гимназија. После пет година рада почела је са гашењем 1955. године, а престала је са радом 1959. године по одлуци тадашњег Министарства просвете. На челу ове установе налазио се Станковић Вукман, професор историје. И поред отежаних услова рада у погледу смештаја ова установа је имала солидно наставно особље.

2. ФАЗА: Период од 1961 до 1980. године

Од 1960. године ученици Гимназије су свршени ученици осмогодишње школе, уместо раније ниже Гимназије. На зхтев грађанства и уз петицију са око 800 потписа, под патронатом Економске школе отворена су три одељења другог разреда са 98 ученика и једно одељење четвртог разреда састављено од ученика Младеновачке и Паланачке Гимназије. Директор новоформиране школе био је Веља Стошић, професор биологије иначе директор Економске школе, а в.д. директор била је Милошевић Златија, професор филозофије. За наставу је коришћена школа ученика у привреди. Школске 1961/62. године у августу месецу дужност директора школе поново преузима Вукман Станковић који је био на тој дужности до маја 1964. године. Првог октобра 1964 године за в.д. директора изабран је Антоноћ Владимир, професор француског језика. У новој 1964/65. години постављен је директор Дубоњац Марко, професор географије, који је на тој дужности остао пуних 10 година до коначног престанка рада Гимназије 1979/80. године.
Школска 1965/66. година била је најтежа у погледу рада. Рад се одвијао у трећој смени после ученика у привреди и ученика Економске школе, у времену од 17,00 до 21,05 часова. Исте школске године, 1965/66, самоуправљање које је уведено још од 1960. године преноси се у школу.
Уводе се нове институционе форме, Савет радне заједнице. Председник овог савета био је професор српског језика Милосав Арсић.
Школске 1966/67. године Гимназија добија своју реновирану и адаптирану зграду у којој ради 16 одељења. Исте године после трагичне погибије Слободана Пенезића-Крцун, Гимназија добија његово име. Уз залагање наставног кадра и подршке друштвене средине , Републички секретаријат за просвету и физичку културу својом одлуком бр. 09-696 од 19. јануара 1966. године одобрава пуноправно рад школе и тиме је она верификована.
Други значајни моменат је изградња фискултурне сале. Тако од 1973. године ученици наше школе добили су оптималне услове за рад и рекреацију. Друга Гимназија припојена центру 1976. године, а идуће, 1977. године, почело је усмерено образовање.

3. ФАЗА: Период од школске 1990/91. године

Младеновац је добио поново Гимназију са четири одељења првог разреда, која је подељена на два смера:Друштвено-језички и Природно-математички смер. Младеновац је формирањем Гимназије добио и добијаће високо образовне кадрове који би требало да представљају ослонац развоја привреде. У 2002. години зграда Гимназије у потпуности је адаптирана и дограђена са новим учионичким и кабинетским простором.

4. ФАЗА: Период од школске 2017/18. године

На чело школе 2017. године долази Александар Цветковић, дотадашњи професор физичког васпитања, и данас  је Гимназија модерна школа по свим стандардима образовне праксе. Има веома стручан кадар наставника, савремену опрему у кабинетима, вредне и успешне ученике.

У садашњим условима имамо пет смерова, са 24 одељења. У школи имамо пет одељења природно-математичког смера, осам друштвено-језичког смера, пет општег типа, четири одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику и два одељења за ученике са посебним способностима за спорт.